Округлом столу присуствовали су представници средњих стручних школа, факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Привредне коморе, локалне самоуправе, Канцеларије Владе РС за Косово и Метохију и привредника.
Аца Марковић, директор Филијале Косовска Митровица, истакао је да присуство релевантних субјеката указује на потребу и значај организације овог скупа. ,,Анализа статистичких података о броју лица која траже запослење на подручју косовско-митровачке филијале НСЗ показаће каква је стварна слика незапослености. Са друге стране, биће представљене могућности које могу бити искоришћене за ублажавање неусклађености између понуде и потражње на тржишту рада“, рекао је Марковић и позвао присутне учеснике да након презентације предложе мере и активности које могу довести до побољшања тренутне слике на тржишту рада.
Михаило Петковић, шеф Одсека за посредовање у запошљавању, присутне је упознао са подацима о кретању незапослености на подручју филијале. ,,Највећи број лица која траже запослење има завршен IV степен стручне спреме. Лица која су на евиденцији од 2 до 3 године и лица старосне доби од 20 до 40 година присутна су у већем броју у односу на укупан број тражилаца“, истакао је Петковић. Анализа статистичких података о броју тражилаца запослења може бити полазна тачка за предлагање мера и активности у циљу ублажавања неусклађености на тржишту рада.
Татјана Аврамовић, сарадник за образовање одраслих, полазећи од статистичких података истакла је да је проблем незапослености високо рангиран. ,,Србија је земља са високом стопом незапослености и то претежно млађе популације. У оквиру реформе образовања уводе се нови образовни профили. Да бисмо решили проблем, морамо да видимо шта је довело до неусклађености образовних профила са потребама тржишта рада. Висока стопа незапослености структурне је природе, посебно код младих. На појаву неусклађености знања и вештина, стечених током редовног школовања, са потребама тржишта рада, утичу различити чиниоци и у решавање овог проблема морају бити укључени сви релевантни субјекти у држави“, истакла је Аврамовићева, са посебним освртом на формално и неформално образовање. Стечена знања морају бити довољно применљива на тржишту рада, у складу са исказаним потребама.
Алија Мандак, декан Учитељског факултета из Лепосавића, похвалио је организацију скупа, изразио захвалност организатору на позиву упућеном свим релевантним субјектима из различитих области рада. ,,Анализа статистичких података и стања на тржишту рада показује озбиљност овог проблема и потребу да се дискусија не заврши на једном округлом столу. Потребно је да разменимо информације, урадимо анализу података, предложимо шта свако од учесника може учинити у свом делокругу и заказати нови скуп, да видимо да ли смо успели да нешто урадимо на решавању овог проблема“, истакао је професор Мандак.
„Приликом планирања морамо узети у обзир природне ресурсе. На простору северног дела Косова и Метохије пољопривредни ресурси могу бити значајан фактор развоја и упошљавања нових радника. Правилно искоришћавање природних ресурса усмериће инвестиције и запошљавање према стварним потребама“, рекао је Ивица Михајловић, директор Пољопривредне школе из Лешка.
Раде Танић, директор Техничке школе из Косовске Митровице, истакао је да је школа спремна да уз сагласност надлежних уведе нове образовне профиле. ,,Ми већ имамо своје радионице, сервисе, ученици се кроз практичан рад упознају са пословима који их сутра по завршетку школе очекују. Спремни смо на сугестије, критике и желимо да у сарадњи са другим чиниоцима омогућимо младима да по завршетку школе брже дођу до посла“, истакао је Танић.
Потребу да проблем усклађивања образованих профила са потребама тржишта рада решавају сви релеватни субјекти организовањем округлог стола, као позитиван корак препознали су и учешћем у дискусији потврдили и декан Филозофског факултета професор Бранко Јовановић, Злата Радовановић у име Канцеларије Владе РС за Косово и Метохију, представници Привредне коморе КиМ и привредници са севера Косова и Метохије.
Представници РМХК „Трепча“ из Звечана указали су на потребу сарадње привреде, средњих школа, факултета и Националне службе за запошљавање. Исказане потребе привреде за одређеним занимањима могу утицати на увођење нових образовних профила у школама, као и могућности преквалификација или обука за конкретне послове.
Учесници округлог стола су по завршетку дискусије указали на потребу озбиљног приступа проблему усклађивања образованих профила са потребама тржишта рада, уз обавезу да сви релевантни субјекти морају узети учешћа, анализирати, предлагати, сарађивати. Полазећи од заједничког става да решавању проблема незапослености али и неусклађености на тржишту рада треба посветити више времена, учесници су указали на потребу организовања новог скупа, међусобне сарадње и размене мишљења, како би благовремено предузели мере и активности које могу ублажити ове проблеме.