Град Краљево је искористио средства добијена од Министарства задуженог за популациону политику и демографски развој, 3.000.000 динара, и удружујући их са сопственим средствима, 3.750.000 динара расподелио за оснаживање жена у руралном подручју, по 250.000 за петнаест потписница уговора.
Градоначелник је истакао да су ова средства обезбеђена захваљујући Министарству без портфеља задуженом за популациону политику и демографски развој и министарки Славици Ђукић Дејановић, за жене које живе на селу и баве се пољопривредом, које су мајке и које планирају да остану на својим имањима, да се баве пољопривредом и да тамо подижу своју децу.
„Мислим да се ради о јако добром потезу министарке Ђукић Дејановић, која је обезбедивши 3.000.000 динара за ове намене, омогућила граду Краљеву да обезбеди додатних 750.000 како бисмо помогли не само ових 15 жена, него читавих 15 породица. Надам се да ћемо у будућности још новца успети да добијемо од овог министарства“, рекао је градоначелник, подсетивши да је Град Краљево ове године конкурсом код Министарства задуженог за област демографског развоја, успео да обезбеди новац и за опремање вртића на Берановцу и за реконструкцију терена за кошарку, рукомет и балон сале на Гочу, за пројекте у области примарне здравствене заштите и за Саветовалиште које ће функционисати у склопу Дома здравља Краљево.
„Град Краљево ће наставити да обезбеђује значајна финансијска средства за развој пољопривреде. Поред 70.000.000 динара, које опредељујемо у буџету града Краљева, обезбеђујемо новац за противградне стрелце који од 15. априла до 15. октобра дејствују на територији града Краљева, купујемо противградне ракете, а уложићемо и значајно више средстава у развој инфраструктуре на селу, за асфалтирање путева, подасипање, изградњу водоводне и канализационе мреже“, поручио је градоначелник.
За ова средства аплицирала је 51 особа женског пола, од чега три пријаве нису биле у складу са прописима.
Заменик секретара Скупштине града Краљева и председница Савета за родну равноправност града Краљева Лидија Павловић навела је да су неке мере помоћи женама за економско оснаживање до сада спровођене, али нису обухватале жене у руралним подручјима које се баве пољопривредом.
„Драго ми је што смо успели да оценимо на прави начин пријаве и што су новац добила углавном домаћинства, односно пољопривреднице које имају више деце, што је и био и један од услова конкурса и што смо равномерно распоредили новац, будући да имамо потписнице уговора из Лађеваца, Милочаја, Раванице, Годачице, Стубла, Бојанића, Ласца, Чукојевца и Драгосињаца. И пројекти оних жена које нису прошле овог пута били су изузетно добри и надам се да ће град, с обзиром на велико интересовање, следеће године покушати да спроведе једну овакву меру и да пољопривредници од града добију мало већу пажњу у наредном периоду“, рекла је Павловићева.
Према њеним речима, не постоји тачан податак о томе колико је жена власница пољопривредних газдинстава, будући да се у Агенцији за привредне регистре још увек не води статистика по полу, али се приликом конкурисања за средства појављује тридесетак жена које су власнице пољопривредних газдинстава.
Милун Јовановић, председник комисије која је одлучивала о поднетим захтевима пољопривредница, истакао је да је један од критеријума био да власница домаћинства има бар једно малолетно дете, а међу потписницама су и оне које имају и шесторо деце, што враћа наду у опстанак српског села.
Добитнице средстава за економско оснаживање жена на руралном подручју су истакле да ће им то умногоме олакшати даљи рад на пољопривредним газдинствима и да представља подстицај да наставе да раде и улажу у свој посао.