Одредбе чл. 69. до 71. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености (“Службени гласник Републике Србије” бр. 36/09…49/21) односе се на висину новчане накнаде, прецизније , на методологију утврђивања висине, начин усклађивања одређених параметара који се примењују на обрачун као и на динамику исплате.
Детаљну информацију о методологији утврђивања висине новчане накнаде, као и обрачуну исте са примерима, такође можете пронаћи у рубрици „Детаљније о новчаној накнади“.
Решењем о признавању права утврђује се месечни износ новчане накнаде за онај број календарских дана за који се остварује право на новчану накнаду у том месецу. Свако решење о признавању права садржи детаљан опис поступка који се примењује приликом утврђивања висине новчане накнаде.
Овом приликом указаћемо на основне параметре од којих зависи висина новчане накнаде. Први корак се односи на израчунавање личног коефицијента, који се добија тако што се износ укупне зараде, односно накнаде зараде, основице осигурања и висине уговорене накнаде у последњих 12 месеци који претходе месецу у коме је престао радни однос, односно престало осигурање (збир свих износа), подели са износом просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике у тренутку остваривања права на новчану накнаду (датум почетка права), а то је тренутно последњи објављени податак о просечној годишњој заради по запосленом у Републици Србији у 2023. години који износи 1.423.188 динара ( „Службени гласник РС“ бр 15/24 од 28.02.2024. године). Лични коефицијент је параметар који се утврђује решењем и није подложан усклађивању.
Након утврђивања личног коефицијента исти се множи са основицом дневне новчане накнаде како би се добио износ дневне новчане накнаде. Основица дневне новчане накнаде законом је утврђена у номиналном износу, у себи садржи припадајуће доприносе за здравствено и пензијско и инвалидско осигурање, и усклађује се једном годишње (у правилу у јануару, а примењује се почев од 01.фебруара текуће године). Последњи усклађени износ, који је у примени од 01.02.2024. године износи 1.407 динара.
Након што је утврђен лични коефицијент и дневни износ новчане накнаде, приступа се израчунавању месечног износа новчане накнаде тако што се дневни износ помножи са бројем календарских дана у месецу у којем се остварује право. Примера ради, ако право припада од 25.октобра, месечни износ за октобар добија се множењем износа дневне новчане накнаде са 7 календарских дана, а ако право почиње 01.октобра, тада се износ дневне новчане накнаде помножи са укупним бројем календарских дана (31 дан за октобар). Овај износ се уноси у диспозитив решења и представља “бруто” новчану накнаду за одређени број календарских дана у месецу у којем почиње право на новчану накнаду.
На овај начин израчунали смо износ новчане накнаде на основу зараде странке, али важно је указати да Закон познаје најнижи и највиши “бруто” износ новчане накнаде који се усклађују једном годишње (у правилу у јануару и у примени је од 01. фебруара те године, до наредног усклађивања) са годишњим индексом потрошачких цена у календарској години која претходи години у којој се усклађивање врши. До сада је вршено шест усклађивања, почев од јануара 2019. године, а закључно са последњим усклађивањем у јануару 2024. године, са почетком примене од 01. фебруара текуће године. Последњи усклађени најнижи месечни износ новчане накнаде, за цео календарски месец, износи “бруто” 31.503,00 динара (20.697,47 динара „нето“), а највиши месечни износ новчане накнаде износи „бруто“ 73.029,00 динара ( 47.980,05 динара „нето“).
Значи, приликом утврђивања висине новчане накнаде како у решењу тако и приликом обрачуна за исплату, врши се упоређивање дневног износа новчане накнаде утврђеног на основу зараде незапосленог са најнижим, односно највишим износом дневне новчане накнаде, па се на основу добијених показатеља, незапосленом утврђује или “његова” новчана накнада или најнижи или највиши износ новчане накнаде, наравно зависно од броја календарских дана у месецу за који се накнада исплаћује. Корисницима којима је решењем утврђени дневни износ новчане накнаде између најнижег и највишег законом прописаног, добијаће тај износ новчане накнаде (износ дневне новчане накнаде помножен са бројем календарских дана у месецу за који се врши исплата), док ће корисници којима је тако обрачуната накнада нижа или виша од најнижег или највишег „ бруто“ месечног износа новчане накнаде исту добијати у законом прописаном износу.
Посебно је значајно напоменути да се у решењу дневни и месечни износ новчане накнаде исказује као “бруто” категорија која у себи садржи и износе доприноса за здравствено (важећа стопа износи 10,3%) и пензијско и инвалидско осигурање (важећа стопа износи 24%). Кориснику се на рачун уплаћује износ новчане накнаде умањен за припадајуће доприносе.
