У оквиру 30 сесија, више од 100 међународних учесника дводневног скупа разговарали су о политичким приступима за ослобађање потенцијала вештачке интелигенције, као и о подстицању међународне сарадње и изградњи екосистема који подржавају етичке, инклузивне и одрживе иновације. Они су се сагласили да је брзи развој вештачке интелигенције довео до технолошке револуције.

Челник директората ОЕЦД-а Џери Шихан је поручио да су дискусије на самиту дале нову енергију и посвећеност у раду наунапређењу коришћења вештачке интелигенције у читавом свету. Он је нагласио да вештачка интелигенција може да помогне у креирању инклузивнијег света са огромним могућностима у пољопривреди, здравству и другим областима.

- Вештачка интелигенција се развила до нивоа у којем су људи почели да је разумеју и послују са њом. За нас је важно да ову технологију спустимо на што више нивоа примене, било да сте у бизнису, да сте запослени или студент. Потребно је да научимо што већи број људи и што већи број бизниса да ово схвате као дигиталну екстензију свог садашњег идентитета - рекао је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.

Обраћајући се учесницима скупа, директор НСЗ Милан Боснић је истакао оптимизам у вези са вештачком интелигенцијом и њеним потенцијалом да донесе користи човечанству, попут повећања продуктивности и решавања проблема мањка радне снаге, посебно у Европи где, како је рекао,  популација интензивно стари.

- Вештачка интелигенција се наводи као кључни алат за убрзавање процеса у различитим областима, попут анализе слика у медицини, што може смањити чекање пацијената и побољшати здравствене исходе. Међутим, транзиција долази са изазовима. Вештачка интелигенција ће све више преузимати рутинске послове, што ће редефинисати традиционалне улоге на радном месту. Кључна ствар је сарадња људи и машина. Људи ће се фокусирати на креативност, стратешко одлучивање и емоционалну интелигенцију, док ће вештачка интелигенција обављати задатке које карактерише понављање. Да би се људи лако прилагодили овим новим околностима и остали у току са рапидним развојем нове техонологије, биће неопходна обука и преквалификација радне снаге – рекао је Боснић.

Он је оценио да ће систем институција у сектору запошљавања и образовања имати кључан задатак припреме радне снаге за промене на тржишту, као и припреме млађе генерације за оно што их чека. Он је истакао да вештачка интелигенција није претња, већ алат који треба искористити одговорно, те поручио да, уз адекватне политике система образовања, вештачка интелигенција може допринети стварању инклузивног и динамичног тржишта рада.

- Вештачка интелигенција није сама по себи добра или лоша, јер све зависи од начина на који је људи користе. Она учи на основу података и уколико ти подаци садрже предрасуде, вештачка интелигенција може те предрасуде пренети и појачати, што отвара питања етичности. За поверење у алате вештачке интелигенције кључна је технолошка писменост и способност препознавања пристрасности у подацима. Пример из запошљавања указује да вештачка интелигенција може брзо идентификовати кандидате за посао, али не може проценити како ће се кандидат уклопити у радни тим или допринети хемији унутар тима, што остаје у домену људске процене. Разумевање алата вештачке интелигенције, њихових ограничења и могућности, укључујући решавање пристрасности у подацима, постаје кључна вештина коју ће људи морати да стекну. Ово знање је од суштинске важности како би се потенцијал вештачке интелигенције искористио одговорно и етички – рекао је директор НСЗ.

У оквиру Самита одржан је и Министарски самит на којем су се учесници усагласили око доношења Београдске декларације. Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић изјавила је тим поводом да се свих 45 земаља учесница Министарског самита усагласило око доношења Београдске декларације у области вештачке интелигенције, али да је за њену примену неопходно да ЕУ до краја године заврши административну процедуру.

- Декларација би требало да промовише иновативну примену вештачке интелигенције, вештачку интелигенцију која штити интелектуалну својину, али и да заговара примену вештачке интелигенције тако да она обезбеди смањење дигиталног јаза између развијених и мање развијених земаља – објаснила је министарка.

Глобално партнерство за вештачку интелигенцију (ГПАИ) је водећа међународна организација која се бави развојем, применом и регулацијом у области вештачке интелигенције. Организација је основана 2020. године, а Србија је њен члан постала две године касније.