У оквиру Копаоник бизнис форума, који је традиционално и ове године био одржан на најпосећенијој српској планини од 2. до 5. марта, одржан је и панел посвећен трендовима у запошљавању и кретањима на тржишту радне снаге, који су организовали Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Национална служба за запошљавање.

Учесници овог панела били су Јакуп Бериш, стални представник УНДП-а у Србији, Милан Боснић, директор Националне службе за запошљавање, Марјана Давидовић, генерална директорка за јужни део Адриатик регије у компанији Нестле, Урош Живковић, директор организације „Тачка повратка“ и Владимир Никитовић, управник Центра за демографска истраживања на Институту друштвених наука.

Како је том приликом речено, подаци Светске банке показују да се Србија налази на тринаестом месту у свету по паду броја становника, као и да због ниске стопе наталитета, пораста просечне старости становништва и емиграције, број младих који улази на тржиште рада опада, док се број пензионера повећава брже од попуњавања њихових радних места. Такође, и исељавање високо квалификоване радне снаге додатно погоршава проблем недостатка радника у кључним индустријама.

Према речима Јакупа Бериша, најновија Студија тржишта рада у Србији коју је спровео УНДП предвиђа да ће се потражња за радном снагом повећати са 125.000 радника у 2024. години на скоро 144.000 до 2026. године, са највећом потражњом у секторима прерађивачке и ИТ индустрије, док ће и даље постојати висока потражња у секторима велепродаје и малопродаје. Проблем није само у броју радника, истакао је, већ и у нескладу између понуде и потражње на тржишту рада. Млађе генерације све више бирају високотехнолошке и дигиталне професије, објаснио је, док интересовање за класичне занатске и индустријске послове опада, што додатно отежава попуњавање радних места у овим областима.

- Трендови на тржишту рада мењају се брже него икада, и ако се фокусирамо само на тренутну потражњу, увек ћемо бити у заостатку за њима. На пример, у последњих неколико година постојала је огромна потражња за програмерима у ИТ индустрији, само да би успон вештачке интелигенције направио поремећај на том тржишту у року од само годину дана - рекао је Бериш.

Анализирајући стање на локалном тржишту рада Србије, Бериш је навео да су мањи градови и општине посебно погођени недостатком радне снаге, будући да је само у последње три деценије готово 40% градова и општина изгубило трећину становништва. Те средине, нагласио је, налазе се у зачараном кругу исељавања и економске стагнације.

- Губитак људског капитала води ка даљој емиграцији, смањењу наталитета и неповољним условима на тржишту рада, нарочито за младе. Овај тренд не прети само појединачним општинама, већ и економској и друштвеној стабилности целокупних региона. На пример, осим Ниша, све остале општине у јужној и источној Србији пате од озбиљног пада броја становника и слабе економске активности. Да бисмо помогли градовима средње величине да постану места у којима ће људи желети да остану, раде и граде будућност, са надлежним министарством развијамо популационе политике прилагођене појединачним местима у Србији, а иницијатива обухвата мере које помажу младима, породицама и предузећима, попут креирања урбаних просторних целина прилагођених породичном животу и решења за лакше усклађивање посла и породичног живота – поручио је Бериш.

Директор НСЗ-а је указао на чињеницу да у односу на остале европске земље Србија има једну од највиших стопа радне неактивности становништва. Ову појаву он је назвао феноменом, објаснивши да, у ситуацији када се комплетан континент суочава са мањком радне снаге, у Србији постоје две групе становништва - једна која тек улази на тржиште рада и која је у пуној снази, а која је веома неактивна и немотивисана за рад, док са друге стране ту су и људи старији од 50 година који су радно неактивни из неколико разлога.

- Један од разлога је што смо у последњих 20 и 30 година имали две велике миграције становништва из других делова наше тадашње државе. То су људи којима је у једном тренутку нагло прекинута каријера и чији је развој прекинут, који нису успели на адекватан начин да се снађу и да се поново укључе у тржиште рада и своје вештине и знања прилагоде томе што се од њих тражи. А са друге стране такође имамо део људи који се у тренутку када је наша држава пролазила кроз транзицију, или се нису најбоље снашли у томе или су били на погрешној страни транзиције, којима је такође каријера прекинута и који су у том вакуму чекања да се ствари врате на старо изгубили време и корак са веома брзим темпом промена, па сада имају велики проблем да се укључе, а заправо корен тог проблема је у мотивацији - објаснио је Боснић и поручио да је потребно систематски да се ради на решавању проблема мотивације, посебно особа које не раде више од 20 година.

Директор НСЗ је додао и да је за истинско прилагођавање брзим променама потребно обезбедити праћење доступне радне снаге у реалном времену.

- Имајући то у виду, заједно са УНДП-ом планирамо изградњу напредног система за анализу тржишта рада који ће уз помоћ вештачке интелигенције стварати моделе који ће показивати шта нам треба у односу на то где се свет креће. Овај систем ће континуирано пружати увид у трендове на тржишту рада, потребе за новим вештинама и специфичну динамику радне снаге у појединим секторима, не само на националном, већ и на локалном нивоу - најавио је Боснић.

Програмски директор организације „Тачка повратка" је рекао да по питању повратка људи постоје одређене ствари које се дешавају на глобалном нивоу, а које се преливају и на Србију, те оценио да промене у Србији ипак нису довољан разлог да се неко врати у земљу, као што ни промене у иностранству нису довољан разлог да неко оде из Србије.

- Морамо да схватимо да та синергија и комплексност која постоји мора да има више различитих друштвених одговора. Тачка повратка и оно што ми радимо је заправо само један делић тог малог колача, али ми је драго да смо у претходних пет година могли да учествујемо у неким од ових токова и да дајемо можда мало другачију перспективу, да одлазак није бекство, као што повратак исто није терминална категорија. Ми смо ту да чујемо шта су све ствари које можемо да урадимо поред уклањања административних препрека, измена закона, јавних политика и укључивања у дијалог више различитих партнера који никада пре нису седели за истим столом - рекао је Живковић.

На крају панела, учесници су се сагласили да разрешавање проблема недостатка радне снаге, промена на тржишту рада и разлика унутар региона захтева свеже идеје, прилагодљиве политике и одлучно испробавање нових решења, међу којима су: усклађивање образовања и развоја вештина са променљивим захтевима тржишта рада,  креирање економске политике која ће подстаћи мала и средња предузећа да иновирају и привући инвестиције у индустрије које се базирају на високо-квалификованој радној снази и новим технологијама, као и боље разумевање миграција и улоге страних радника како би се осигурало да њихово учешће на тржишту рада доприноси дугорочно одрживом развоју.