У оквиру XIV Европске недеље превенције рака грлића материце, који се и у нашој земљи обележава од 20. до 26. јануара, данас су у Филијали за град Београд НСЗ, лекари Центра за промоцију здравља из Градског завода за јавно здравље Београд у сарадњи са Националном службом за запошљавање, организовали заједничку акцију током које су лекари из Завода разговарали са незапосленим лицима женског пола и свим другим заинтересованима и упознавали их са овом болешћу, њеним симптомима, факторима ризика и важности превентивних прегледа за успешно лечење.
Слоган овогодишње кампање је: „Рано откривање може спречити рак грлића материце“, а има за циљ да жене свих животних доби подстакне да размишљају о значају очувања свог репродуктивног здравља, као и да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посету свом лекару и обаве неки од доступних превентивних прегледа којима се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести и њен крајњи фатални исход.
Према речима др Немање Стефановића, из Градског завода за јавно здравље Београд, и поред доказаних мера превенције, рак грлића материце у нашој земљи већ дуги низ година наставља да буде један од водећих узрока обољевања и умирања у женској популацији. „Имајући у виду да сваке године око 1.300 жена оболи и приближно 500 изгуби живот, не изненађује податак да се наша земља налази на неславном петом месту у Европи по обољевању и умирању од ове болести која се може спречити. Управо зато, неопходно је истаћи значај интензивирања активности којима се пажња жена усмерава не само на могућност, већ и на неопходност коришћења доступних мера превенције. Због тога смо и организовали и организујемо ову као и све друге сличне акције“, каже Стефановић.
На подручју града Београда, према подацима Популационог регистра за рак, преко 8.800 жена живи са овом болешћу, док их сваке године од ње умре око 100. Само у току 2018. године регистровано је 167 нових случајева болести. Иако је највећи број оболелих жена из старосне групе 40-59 година, последњих година приметно је повећање броја случајева у млађој популацији, управо у генеративном добу од 15 до 49 година.
Један од разлога велике смртности од овог обољења у нашој популацији јесте и чињеница да је у првој фази ова болест углавном без симптома, или су они неспецифични, па се готово 2/3 жена први пут јави гинекологу када је болест већ узела маха. Тада само лечење постаје тешко и неизвесно, и поред оперативног захвата захтева примену агресивне радиотерапије, што доводи до значајног продужења лечења и различитих компликација, а све то значајно повећава трошкове и умањује шансе за излечење. Већина ових случајева могла се спречити да је болест откривена у раној фази и да се на време приступило лечењу.
Редовни прегледи код изабраног гинеколога, спровођење програма организованог скрининга и програма вакцинације против ХПВ инфекције, имају највећи значај у превенцији ове болести – истакнуто је приликом разговора са корисницима услуга Филијале за град Београд НСЗ.